Slobodanka Rakić Šefer

Staze snova

1
Šagalov astal,72x60
2
Ognjišta žar, 108x84
3
Porodični sabor, 60x72
4
Vesela letnja pozornica, 54x55
5
U mojoj bašti ljubičica, 40x40
6
Bože, kako je Greta volela svoj vrt, 60x80
7
Opojna zagonetka, 108x84
8
Svoje biće u krug okretah, 108x84
3
Nekad se stolica i prevrne, 84x108
10
Bela sofa, 40x40
11
Šapat vezilje, 108x84
12
U Gretinom vrtu, 60x80
13
Biser u ruci držala sam i utonula u san..., 40x50
14
Kad muzičar sanja, 40x40
15
Letnje igre, 30x120
16
Stolica i đugum, 108x84
17
Omaž Van Gogu, 108x84
18
Venac luka na stolici, 90x69
19
Šumadijsko slavlje, 40x55
20
Njen kamerni koncert, 40x50
21
Njena cvetna nedelja, 108x84
22
Iz carstva detinjstva, 40x40
23
Ni blizu ni daleko, 50x100
24
Letnji koncert, 47x40
25
Letnja pozornica na Gardošu, 84x108
26
Egzotična bašta, 84x108
27
Nešto o meni plavo, 30x30
28
Slušajući Mocartovu "Eine Kleine Nacht Music", 40x40
29
Porodična svetkovina, 30x30
30
Jedno teško leto, 30x120
31
Kraljica je nešto zaboravila medju šljivama, 108x84
32
Školski raspust, 40x40

Ulja na platnu nastala u razdoblju izmedju 1992. i 2007.godine.



Predmet njene umetnosti su ideje. One su neodvojive od doživljajne sfere i pored toga što su sagradjene i od životnog iskustva i od imaginacije i od vizija. Umetnica svoje ideje pretvara u slikovite doživljaje, u velika i mala likovna otkrića. U njenim likovnim "fazama" prepoznajemo maštovitu koncetraciju i snažnu usmerenost na odabranu i relevantnu "temu". Sve je to smišljeno da bi se jedna likovna avantura iskazala kao dinamična forma lepote i da bi se u polivalentnim slovima estetskog dosegla misaona i likovna koherentnost. Njeno likovno pismo sadrži sklad nežnosti i vitalnosti, senzibilnosti i elegancije, snage i poetičnosti.

U "Vajatima svetlosti" u kojima je godinama, na beloj osnovi, obznanjivala doživljaje svojih uspomena, Slobodanka Rakić - Šefer pokazala je nadmoćnost svog likovnog umeća i snagu svoje umetničke vokacije. To je temelj njene odluke da se oslanja više na doživljenu nego posmatranu stvarnost. Od "Vajata svetlosti" umetnica je u stalnom tvoračkom usponu. Ona ostvaruje kontinuitet i nove "formacije". Čim je "tema" koja je postala predmet pažnje, gotovo kao opsesivna preokupacija, okončana, otpočinje novo "putovanje".

Posle perioda belih slika sledi faza plavih. Kad je dovršila istraživanje čudesnog i metafizickog sveta pčela, umetnica preuzima novu "temu". U središtu njene pažnje su stolice kao univerzalni i živi i aktuelni spektakl. To su stolice sa stotinu lica, sa "čudesnim biografijama", sa svojom prolaznošcu i fantasticnim istinama. I kad se dovrši dešifrovanje semantičkog polja i likovnih značenja, stice se iskustvo kao kad se pročita moderni ili postmoderni roman, poezija ili esej. Ono čime se bavio francuski nouveau roman, a naročito Alain Roble - Grillet, u cijim su delima opisane licnosti koje gube autonomiju a predmeti je zadobijaju. U tome je suština teorija reifikacije. Postvarena zbilja postaje dramatična zbog toga što su stvari - stolice - zamenile ljude. To je iskustvo koje je i u zamislima i u realizacijama provokativno. Stolice ce "ispričati" mnogo toga što je uspeće i čovekovo propadanje, što je život od taštine i nevolje prolaznosti.

Ratko Božović, sociolog kulture, 2003.