Slobodanka Rakić Šefer
Ulja na platnu nastala u periodu od 1990. do 1992.godine.
U ime pčele
Ako li koja pčela nedostaje
i samo sanjarenje dosta je.
Emili Dikinson
Pčela je velika metafora, jedna od prvih metafora sveta, paralela sređenog, organizovanog razumnog društva,
onog koje se sociološki može porediti sa ljudskim, kao što je saće metafora kuće, staništa. Ideja na koju ukazuje
ovo slikarstvo je da unutar poretka sveta, osim ljudskog, kojem dajemo prerogative najvišeg, može postojati
društvo, sredina, veseg stepena sreće, mira i sklada, dakle, jedna (od) metafora raja, Arkadije.
Metafizicki, ove slike dodiruju čudesnu dimenziju zvuka u slici, one tragaju za finim, zadovoljnim brujanjima,
zujanjima, magičnim zvucima večnosti. Sa druge strane, aksiološki, one se mogu proširiti i na čitav svet prirode: od
pčela jedan je korak ka leptirima, cveću, plodovima, krošnjama.
Dejan Đorić
likovni kriticar, 1991.
Pčele su doletele iz mog detinjstva što zaista nije bilo slučajno.
I mene su namučile sve dok ih nisam razumela i osetila. Da sam ih posmatrala samo sa formalne strane lako bih
došla do likovnih rešenja. Tada sam prvi put shvatila da je lako baviti se samo formom, bojom i oblikom bez teme.
Tema je muka svakog umetnika, ona traži i veliko znanje i ogromno iskustvo. Tema podrazumeva i više i dublje od
spoljašnjeg oblika, ulaženje u srž problema, jer je tema i niz slika o zadatoj sadržini.
Tada sam osetila da su pčele ne samo biser živog sveta, već i velika zagonetka među nama. Proučavajući ih i
osluškujući svuda po prirodi, osetila sam njihovu neverovatnu bliskost i srodnost sa svojim bićem.
Slobodanka Rakić Šefer
25. avgust 1994.
