Slobodanka Rakić Šefer

Tekstovi i pesme

Impresija pred slikama

Impresija pred slikama
Slobodanke Rakić Šefer

Sipi svetlost iz dubine
pretače se u belinu.
Kroz čipkasto tkanje neba
noćas, naša mladost minu.

Na kapiji postojanja
poput majke neka žena,
A u duhu suvog cveća
slutim da je duša njena.

Beli odri bela gnezda,
u kojima ptica nema,
a u škrinji-bela tajna:
venčanicu moma sprema.

U belini belih strepnji
belo jagnje na izvoru,
nigde ovde mraka nema -
mi gledamo samo zoru.

Iz belina nežnost raste
to se srcem brzo shvaća.
Slikarka nam nežnom dušom
izgubljenu nadu vraća.

 

Rasim Ćelahmetović 1989.

Slobodanki Rakić

Nepohodni prostori
nedoživljena vremena
uznemirena
u meni ustoličena
Vidim
krošnje oktobra
stresaju crvene kiše
Po Seni
Gondola
u njoj golub
u golubu
raspevana Venecija
srušeni svi mostovi uzdisaja
i nigde
El Grekovog neba nad Toledom
i nigde
Moneovog sunca kroz maglinu
jezgro svetlosti
otvoreno kao životna polja u Kordobi
kao podne
U Van Gogovim suncokretima
Ti i ja
Šagalovi ljubavnici u jorgovanu
mladenci sa Ajfelove kule
nepohodni prostori
nedoživljena vremena
uznemirena
u meni ustoličena

Ivan Glišić 1973.