Slobodanka Rakić Šefer

U slavu vinove loze

1
Dok tamjanika zri, 70 x 35 cm
2
Gospodarica berićetnog hrama, 48x60
3
Mala trpeza sa paletom, 23x77
4
Berićetna berba, 84x108
5
Avgust je opet k`o nekad, 70x35
6
Radostan budi,korpe su pune!, 30x30
7
Raspevana stolica Svetog trojstva, 40 x 50
8
Jedna stara meni draga loza, 30,5 x 20
9
Kao biseri u tajnoj škrinji, kao srce u telu našem 35 x 28
10
Čeka da tamjanika sazri, 50 x 40
11
Jesenja paleta starog čokota, 40x50
12
Dorcolska loza- Putovanje u proslost, 93x23
13
Slavlje prirode, 40x50
14
U slavu loze i njene prirode, 30 X 60
15
Pod vinjagom ''vranca'', 40 x 50
16
Mali koncert u jesenjem dvorcu, 40x50
17
Dok jesen gori u vinogradu, 52 x 66,5
18
Berićetna berba, 22,9 x 117
19
Hvala ti darodavče na plodu ovom, 40x60
20
Gradska loza, 28 x 43
21
Hvala ti darodavče na plodu što se njiše, 100 x 65
22
Postoje mesta u našoj duši posebno osvetljena, 48,5 X 35
23
Blago iz kamena, 40 x 40
24
Opet je grožđe rodilo..., 50 x 70
25
Sećanje na Veliku Hoču, 100 x 80
26
Opojni miris mladog vina, 40x40
27
Prva berićetna berba, 40x50
28
Moja paleta - Na zdravlje!, 36 x 40
29
Ledene bobice za ''ledeno vino'',30 x 60

 

 

DOK TAMNjANIKA ZRI

Izložba „Dok tamnjanika zri“ upriličena je povodom četiri decenije slikarskog rada Slobodanke Rakić Šefer, koja na pravi način prezentuje rezime svog celokupnog stvaralaštva. Zrna grožđa, upletena i provučena kroz prepoznatljive motive, povezala su lirski i intimno sve dosadašnje serije radova i kompletnog slikarkinog profesionalnog razvoja. Mastiljavo plavom, prozračno ružičastom, ćilibarski žutom i maslinasto zelenom tamnjanikom, slikarka istovremeno započinje svoj novi ciklus, koji je još u naznakama i koji će tek da se razvije i veže za naše istorijske korene i trajanje na ovim prostorima. Pred nama su motivi iz starog Beograda, manastira Rakovice i Nikolja, Velike Hoče i naravno slikarkine rodne Mačve, gde je odrasla u dedinom vinogradu. Loza Nemanjića, čudotvorna hilandarska vinjaga – najstarija na svetu, studenička i ariljska priča tek su počele da se odmotavaju i mnogo su većeg formata od mogućnosti naše skromne galerije. U potrazi za univerzalnom istinom, Slobodanka Rakić Šefer i ovog puta radi prema sopstvenom instinktu i unutrašnjem osećanju, spontano varirajući grožđe kao lajtmotiv. Otkrivajući nam istovremeno svoj čarobni svet, smisao optimizma, jednostavnosti življenja, duboke duhovnosti i trajanja, slikarka nam ukazuje na univerzalnu nit protkanu kroz proverene, istrvene staze pravih životnih vrednosti, koje su tu pored nas u malim stvarima. Kroz naslage iskustava, ona stvara atmosferu uzvišenih, mnogovekovnih istina za koje latinska poslovica kaže da je u vinu, dok ih slikarka simbolično stavlja na svoju paletu kroz ispisane stihove himne „Oj, Srbijo mila mati“. U lozi je smisao postanja sveta, a u slikama Slobodanke Rakić Šefer su odgovori na bitna pitanja ovog vremena, koja vode ka koordinatama duševnog preobražaja. Kroz prefinjenu senzibilnost, svoje umeće usaglašava sa prirodom, razvijajući ideju u klasičnim manirima, na granici realističnog – doživljenog i imaginarnog – odsanjanog, između opojnog i oporog, poput mladog i starog vina. U sintezi crtačkog i pikturalnog, znalački definišući kompoziciju sa dva osnovna označitelja, zemaljskog kroz grozdove i nebeskog sa pticama, napravljena je vizija rajskog na zemlji. Loza oplemenjuje, oživotvoruje, tihuje, dubinski isijava ili kipi kroz grožđe u košarama i buradima, transformišući se u vino, a vino kroz zdravicu i pesmu pretače se ponovo u umetnost. Sve te minijaturne laste, senice, gugutke, grlice, golubice ili svrake, naselile su njene loze i čokote poput nota u linijskom sistemu, dajući im formu muzike, u ravnoteži horizontale i vertikale, ravnog i zatalasanog. Harmonija boja i svetlosti, u rasponu od mlečno bele do tamno plave, poput sklada dana i noći, naglašena je kombinovanjem različitih tekstura, od tek ovlaš nanetih površina do enformelovskih poteza, tako da je opipljivom materijom postignuta prava mera dinamike, da grožđe ne bude preslatko. Složeni koloristički i ritmički odnosi raskošnih boja, definisali su jarkost i životnost kompozicije. Onako kao što je srednjovekovni freskopisac istakao biser sa vladarskih odeždi i kruna reljefnim nanosom bele boje, tako je Slobodanka Rakić Šefer pastuozno zaokružila i ispunila svako zrno tamnjanike, koja za nju ima istu vrednost i značenje. Prefinjena senzibilnost, prisnost, iskrenost, izbrušena estetička merila i kreativno umeće autorke dosegli su dotle da svaka slika u svom vizuelnom sadržaju nosi auru iskonskog i alegorijskog.

Marina Lukić Cvetić, Istoričar umetnosti