Ulja na platnu nastala u periodu 2006. do 2008.godine.
Slobodanka Rakić Šefer se od svoje prve samostalne izložbe na Kolarcu / 1977.godine/, do ove poslednje u
zemunskoj Galeriji "107" na kojoj će biti predstavljeno trideset najnovijih radova, pozicionirala kao jedna od
najdominantnijih i prepoznatljivijih figura savremene srpske likovne scene, čije delo jasno prati liniju svetlosti i
ljudskog uspona .
Na svojim "razigranim" platnima, slikarka još od studentskih dana nedvosmisleno slavi ideju o životu, o njegovoj
punoći i smislu, opseda je čudesna moć i snaga prirode . Šeferka doslovce ignoriše sile mraka, ništavila i nihilizma,
dajući tako prednost svakom novom danu, novom početku, vrednom radu i stvaralaštvu. Pred Slobodankinim rajskim
pticama, vrednim pčelama, raskošnim paunovima ili liciderskim srcima, čovek dobija energetski "aspirin" i mora da
ostane "razoružan" od bilo kakve vrste agresije.
Aleksandra Marković, novinar Politike, oktobar 2008.
Paun, sa svojim žarkim bojama, u zemaljskom rajskom bajkovnom vrtu Slobodanke Rakić Šefer, simbol je ljubavi i
radosti življenja. On je solarni simbol života i stvaranja. Simbolicka je zamena voljene osobe, a ta osoba nije slika
oholosti, koju ova ptica može da simbolizuje, vec čulna predstava trajanja.
Simboli su, prema Kantu, čulno prikazivanje pojmova. Prikazani pojmovi u Šeferkinom slikarstvu duboko su ukorenjeni
u nacionalno pamćenje. Njeno slikarstvo pamti vajate, okućnicu, vrt i ptice, priziva bajkolike i bukolike, mistične
predele patrijarhalnog života, laste ispod strehe dedine kolibe, gnezda, košnice, cvetne livade i berićetne njive. Na
njenim platnima pčele se roje, svrake vode ljubav a svemu neizbrisiv pečat daje Mačva.
Tiodor Rosić, književnik, mart 2008.
